Potraga za pravdom

 
 

Grobni znak nacinjen od drveta za jednog od jedanaestorice etnickih Albanaca koje su ubili pripadnici srpskih milicija u Pavlanu 14. maja 1999. godine.

(Photo: Stephen Smith)

Godina 1999. je bila oznacena kao prekretnica u istoriji medjunarodnog humanitarnog prava. Pedeset godina nakon potpisivanja zenevske konvencije, novi sporazum koji je naznacio obrise stalnog  Medjunarodnog tribunala – International Criminal Court (ICC) je napokon utvrdjen. I nakon niza godina u kojima ulozeni napori nisu urodili plodom, Medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu (war crimes tribunal in The Hague) je iskazao napredak u svojim naporima da progoni kljucna osumnjicena lica za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji i Ruandi. Tribunal je sticao sve vise poverenja, osoblje je postajalo brojnije i, po prvi put, relativno stabilan budzet. Upravo u tom odsudnom trenutku je na Kosovu doslo do erupcije masovnih ubistava i deportacija koji su podsetili na nacisticko vreme.

Dok su stotine hiljade kosovskih Albanaca bili prisilno deportovani od strane srpskih snaga i dok su punili izbeglicke logore izvan Kosova, istrazitelji ratnih zlocina su opet poslati na Balkan. Stigli su u region koji je naizgled upao u vrtlog nezaustavljivog nasilja. "Kada smo po prvi put stigli ovde, mislili smo da ima previse posla", kaze Nikolo Figa-Talamanka (Niccolo Figa-Talamanca), italijanski istrazitelj. "Broj zlocina i nivo nasilja je bio takav da je prosto nemoguce da Tribunal ili bilo ko deli pravdu u svim slucajevima – pravdu zbog krivicnih dela na osnovu ovlascenja od medjunarodne zajednice." Talamanka je napustio Tribunal i presao u nevladine organizacije nadajuci se da ce njegov rad imati vise uticaja na lokalnom nivou gde se zlocini i pocinjeni  - na taj nacin pomazuci u naporima da se prekine talas nasilja. On sada radi u okviru Medjunarodne krizne grupe International Crisis Group (ICG), jedne od nekoliko nevladinih organizacija koje pokusavaju da pomognu Tribunalu u lociranju najvaznijih i najbitnijih slucajeva na Kosovu. Rad Medjunarodne krizne grupe na Kosovu obuhvata prikupljanje ogromne baze podataka o dokazima za ratne zlocine, ukljucujuci intervjue sa zrtvama, detalje o nalazima forenzicara i mape koje bi pomogle timova Haskog suda da pronadju bitna mesta zlocina.

 
 

Spaljena kuca jedne porodice etnickih Albanaca u Peci. Kada se porodica vratila iz izbeglistva u Crnoj Gori, nasli su nesto od sopstvenog namestaja u napustenoj kuci njihovih suseda – etnickih Srba. Albanska porodica sada zivi u kuci svojih srpskih suseda dok ne obnovi svoju.

(Photo: Stephen Smith)

Mada zvanicne procene nisu objavljene u javnosti, zapadne diplomate i NATO smatraju da je oko 10.000 Albanaca usmrceno na Kosovu. Uz to, Human Right Watch procenjuje da je nekih 500 Srba ubijeno u NATO bombardovanju.

Ipak, uprkos mesecima rada forenzicara iz Haskog tribunala tek je 3.000 leseva otkriveno na Kosovu. To je navelo kriticare da tvrde kako razlika izmedju zapadne procene ubijenih i stvarnog broja pronadjenih leseva na Kosovu do sada sugerise da je NATO preuvelicavao broj ubijenih od strane Srba kako bi opravdao svoje bombardovanje. Medjutim, istrazitelji na terenu kazu da je pitanje mnogo kompleksnije i ukazuju na napore Srba da uniste dokaze i sakriju ostatke albanskih zrtava.

Istrazitelji kazu da su srpske snage spaljivale leseve, bacale ih u bunare i ubacivali zivotinjske ostatke u masovne grobnice. Nicolo Figa-Talamanca, italijanski ekspert za ratne zlocine, kaze da je to bila unapred planirana strategija jer je to bila lekcija koju su srpski komandiri na terenu naucili ranije u Bosni i Hrvatskoj. "Nacin na koji su vrseni zlocini ovde i napori da se oni prikriju ukazuju da su ljudi koji su planirali, organizovali i vrsili zlocine protiv covecnosti znali da moraju da prikriju svoje tragove", tvrdi Talamanka.

Nekoliko srpskih boraca je takodje opisivalo kompleksan sistem uklanjanja tela ili sprovodjenja masovnih egzekucija na prethodno odabranim mestima. Postojala su pravila koja, iz nekog razloga, nisu ispostovana pri masakru u Cuski.

Uprkos teskom zadatku, istrazitelji Tribunala i grupe za ljudska prava su iznenadjujuce optimisticni u vezi sa Kosovom. Razlozi su jasni – ulazak NATO-a u pokrajinu je po prvi put omogucio istraziteljima neogranicen pristup lokacijama na kojima su relativno skoro izvrseni zlocini. Drugi faktor je odluka Haskog tribunala od proslog maja da podigne optuznicu protiv srpskog lidera Slobodana Milosevica i njegova cetiri pomocnika zbog pocinjenih zlocina protiv covecnosti na Kosovu. "Mi smo zapravo podigli optuznicu protiv jednog sefa drzave", kaze Dennis Milner, glavni istrazitelj Tribunala za Kosovo. "Mislim da je ovo jedinstven i hrabar potez tuzioca. Ako uspemo da Milosevica i njegove pajtase dovedemo pred sud, Tribunal ce uci u istoriju".

Milner objasnjava da se strategija Tribunala na Kosovu zasnivala na stecenom iskustvu u Bosni gde je prvim optuznicama nedostajalo fokusiranosti i tezilo se usredsredjivanju na osumnjicene koji su bili na srednjem nivou u lancu komandovanja.

"Morate imati na umu da Tribunal nije osnovan da bi progonio one koji su na terenu vrsili zlocine," kaze Milner. "Istovremeno, u nekim slucajevima se i ti neposredni izvrsioci moraju progoniti. Ti tipovi spadaju u kategoriju ozloglasenih prestupnika. Zbog toga sto su zlocini u kojima su imali ucesca tako grozni da je i Tribunal morao da se pozabavi njihovim zlocinima." Mada su kriticari upozoravali da Tribunal mozda trosi previse vremena usredsredjujuci se na Milosevica, Milner brani takvo fokusiranje Tribunala na "veliku zverku" poput Milosevica kao zdravu strategiju s obzirom na ogranicena sredstva i zurbu da e obave forenzicka ispitivanja pre zime.

"Kako definisati ubicu u ovom slucaju? Da li je to tip koji izdaje naredjenja sestorici ili dvanaestorici ljudi na terenu? Da li je to covek koji mu je nadredjen? Mi cemo tvrditi da su ljudi koji su na vrhu odgovorni i da su oni posredno povukli obarac." Ali sta raditi sa stotinama komandira na srednjem nivou u lancu komandovanja i onim ljudima koji su vrsili zlocine? Ako protiv njih Tribunal ne vodi istragu, ko ce uraditi taj posao?

Smatra se da nakon sto UN obnovi rad lokalnih sudova jednog dana ce oni voditi istrage protiv neposrednih pocinioca ratnih zlocina. Milner kaze da ce Tribunal pruziti dokaze i drugu pomoc ovim lokalnim sudovima kada budu ispunili neke neophodne zakonske standarde. Ali i dalje je neizvesno da li ce lokalni sudovi uspeti da se izbore sa tako kompleksnim i teskim slucajevima. Nedostatak srpskih sudija same sudove cini cisto albanskim. Vec je srpsko rukovodstvo osudilo nove sudove kao nelegalne i antisrpske. Bez obzira na to, vise desetina osumnjicenih Srba su privele NATO trupe pod sumnjom da su ucestvovali u vrsenju ratnih zlocina.

Ono sto preokupira haske istrazitelje jeste da li svoje vreme trose na istrazi protiv ljudi koji nece biti izruceni Tribunalu tako skoro. Glavni osumnjiceni za ratne zlocine u Bosni, Radovan Karadzic i Ratko Mladic, su i dalje na slobodi.

"Ne mozemo da sudimo ovim osumnjicenima u odsustvu," kaze jedan od haskih istrazitelja. "Stoga je zadnja stvar koju zelimo da radimo u sledece dve godine da apelujemo na Milosevica i njegove pajtase da se sami predaju. Ako je to sve sto cemo raditi na Kosovu to data, onda ce to biti neuspeh." Neki nezavisni eksperti sugerisu da bi Tribunal trebalo da ostane otvoren za istragu protiv osumnjicenih na srednjem i nizem nivou komandovanja kao i samih neposrednih izvrsilaca zlocina koje je lakse uhvatiti. Ako nista drugo to bi pokazalo Albancima da ima nekog napretka u naporima da se kazne oni koji su odgovorni za zlocine.

Veliki udarac u potrazi za pravdom na Kosovu su bili napadi na Srbi i druge manjine u pokrajini od trenutka kada su se vratili proterani Albanci. Uprkos velikom broju zapadnih trupa na Kosovu i ne manje od tri medjunarodne organizacije koje upravljaju Kosovom, bezbednosna situacija se pogorsava. UN tvrde da je preko 300 ljudi, uglavnom Srba, ubijeno na Kosovu u periodu od juna meseca 1999. godine od strane Albanaca. Nasilje je produbilo podelu izmedju Srba i Albanaca i rasprsilo je nade u postepeno pomirenje izmedju ovih etnickih grupa.

   
 
GO TO TOP OF PAGE MASSACRE AT CUSKA HOME