"Pravda nam je neophodna kao sto lek potreban rani"

	Grobovi zrtava u Pavlanu, selu pored Cuske, na koje je takodje izvrsen napad 14. maja. (Photo: Stephen Smith)

Preko reke u Cuski, Akif, albanski seljak koji je preziveo egzekuciju, dovlaci gradjevinski materijal na konjskoj zaprezi da bi obnovio svoju kucu. Sada znamo ko je pucao na Akifa i jos 10 ljudi koji su ubijeni kraj njega. Znamo ko je predvodio napad na Cusku i lanac komande koji je stajao iza napada. Znamo da su borci bili motivisani osvetom, pohlepom, duznoscu i strahom.

Ali ostaje pitanje tajminga. Zasto se napad odigrao 14. maja, a ne ranije tokom rata na Kosovu? Samo policijski i armijski komandanti vrha u Beogradu znaju odgovore. Jedna mogucnost: ime Cuska se najzad pojavilo na listi ciljeva.

Akifova rana od metka je sada zacelila, a jedna zapadna organizacija za pruzanje pomoci mu pomaze da izgradi novi krov. Sada se Akif nada da ce Zapad doneti i pravdu. "Istinski verujem da ce ici u Hag," kaze on za ljude koji su krivi za masakr u Cuski. "Oni koji su krivi, oni koji su okrvavili ruke, oni ce biti kaznjeni."

Preziveli iz napada na Cusku, ukljucujuci jednog 35-godisnjeg profesora geografije pod imenom Ali, insistiraju na tome da izvrsioci zlocina i njihovi komandanti moraju biti uhapseni i osudjeni. "Potrebna nam je pravda kao sto je melem potreban rani," kaze Ali. "Ako je nikada ne zalecite, ako je nikada ne zacelite, nikada necete ozdraviti." Ali strahuje da ce jos jedna generacija odrasti na mrznji.

Lule, zena koja je prezivela napad, a sada sahranjuje kosti svog oca i desetina drugih muskaraca u dva zajednicka groba na seoskom groblju, se priseca price o trogodisnjoj devojcici ciji je otac takodje ubijen 14. maja:

Svakoga dana, trogodisnja devojcica je zvala svoga oca, pitajuci svoju majku: "Gde je tata?"

Majka je odgovarala: "Samo izadji napolje i reci njegovo ime triput. Uskoro ce se pojaviti." Devojcica je svima pricala da je njen otac u Nemackoj i da kupuje bicikl za nju.

Jednog dana je otisla sa svojom majkom na groblje i saznala sta se zapravo desilo. Devojcica je pitala svoju majku: "Je li moj otac ovde?"

Majka je priznala: "Otac je sahranjen ovde."

Devojcica je pocela da place: "Moj otac je ovde, ubili su ga banditi i Srbi." Zatim je trogodisnja devojcica pocela da otkopava grob svojim rukama govoreci: "Hajde da izvadimo tatu odavde i odvedemo ga u bolnicu... mozda ce mu biti bolje."