Masakr | Istraga | Krvava istorija | Imena i lica | Udar Munje | Iz zatvora u rat
"Njeno lice me progoni" | Pravda za sve? | "Pravda nam je neophodna kao sto lek potreban rani"


Iz zatvora u rat


Mnogi pripadnici srpskih milicija poslati su na Kosovo pravo iz svojih zatvorskih celija. Razgovarali smo sa nekoliko ljudi koji su se borili na Kosovu u zamenu za oprastanje zatvorske kazne. Bivsi zatvorenik, Marko, misicavi covek iz podzemlja optocen zlatnim medaljonima i lancicima, nosi naocare za sunce i bermude. Marko kaze da se nalazio na izdrzavanju kazne od 5 godina zatvora zbog oruzanog napada, kada je pusten i obucavan u posebnom logoru jugoslovenske policije u Srbiji. Dobio je pistolj i poslat je na Kosovo da izvrsava takozvane "specijalne zadatke."

"Dobijao sam naredjenja da hapsim ljude i da ih privodim," kaze Marko. "Zatim, bilo je i specijalnih naredjenja da neke ljude privedem, zive ili mrtve. Likvidirao sam pet-sest ljudi radeci takve zadatke. Hapsili smo vazne ljude, politicki aktivne, funkcionere... Sve bih uradio samo da budem slobodan."

Marko i drugi pripadnici milicija sa kojima smo razgovarali su bili sponzorisani od strane srpskih gangstera koji su u bliskim vezama sa tajnom policijom Slobodana Milosevica. Ovi sponzori su borcima placali po 5 hiljada nemackih maraka mesecno, i brinuli se za njihovo naoruzavanje i za municiju, u zamenu za veliki deo opljackane imovine Albanaca.

Marko kaze da je njegov dobrocinitelj bio ozloglaseni Zeljko Raznatovic, poznatiji kao Arkan. Istovremeno politicki lider i poznati gangster, protiv Arkana je 1997. Haski tribunal  podigao optuznicu godine za ratne zlocine pocinjene u Hrvatskoj i Bosni. Arkan je ubijen u januaru 2000. godine, u Beogradu.

Fred Abrahams iz Human Rights Watch-a veruje da su kriminalci pod okriljem srpske drzave bili jedna od kljucnih komponenata srpskog rata na Kosovu. "Kriminalni elementi su bili ukljuceni u sve akcije, preko vojske i policije, do paravojnih grupa," kaze Abrahams, "i to je odraz srpske i jugoslovenske drzave... To je gangsterski rezim. Govorimo o zemlji kojom upravljaju ljudi koji su duboko upleteni u sve vrste nelegalnih i zabranjenih aktivnosti. Ako se to odvija na najvisim mestima, na nivou ministara, sigurno je da ce toga biti i na nivou ulicnih lupeza i lokalnih policajaca."

Ovim kriminalcima i policajcima su visoki oficiri naredili napad na Cusku. Svedoci su videli Nebojsu Minica i Srecka Popovica – komandanta jedinice Munja – kako zlostavljaju nenaoruzane civile i pucaju iz automatskog oruzja ispred stopala uzasnute dece.

Pokazujemo fotografije Minica i Popovica jednom od prezivelih, mladom Albancu Besimu. Bez oklevanja on se priseca kako je Popovic naredio da se izdvoje albanski muskarci za streljanje. "On je bio u sredistu svega i izdavao naredjenja," kaze Besim. "Preostali vojnici su odlazili u kuce i opkoljavali ljude. Sve vreme je Popovic vristao na nas... trazili ste NATO.... dacemo vam NATO. Vi Albanci necete nikada biti slobodni ukoliko ne pobijete 11 miliona Srba."

Jos jedan covek koji je preziveo ovaj masakr, Skender, takodje prepoznaje Popovica na slikama. "Primetio sam da nosi krst oko vrata. Imao je vojnicku zelenu majicu. Naredio je da nas podele u dve grupe i poslao nas je u kuce."

U zasebnim intervjuima, svedoci tvrde da je Popovic odveo Skendera i devetoro preostalih ljudi, drzeci oruzje upereno u njih, u jednu praznu kucu. Tamo su Albanci pobijeni paljbom iz automatskog oruzja. Skender je preziveo iskacuci kroz prozor samo nekoliko sekundi pre nego sto su ubice otvorile vatru.

U medjuvremenu Nebojsa Minic traga za bogatijom zrtvom. Minic hvata pedesetjednogodisnjeg Causa Lusija, najbogatijeg coveka u selu Cuska. Minicevi ljudi su takodje zgrabili i dvadesetogodisnjeg Lusijevog sina, Arijana, trazeci kljuceve od njegovih kola. Caus Lusi nudi da doveze kola i nesto novca nadajuci se da ce Srbi mozda postedeti zivot njegovog sina. Prema iskazima svedoka, Minic odvodi Causa Lusija ka njegovoj kuci.

Lusijeva zena, Ajsa, ostaje sa grupom ljudi, uzasnuta. "Caus je doneo sav novac koji je imao," priseca se ona, "sve samo da bi spasao svog sina. Kada se vratio na groblje, video je da je Arijan odveden. Gde je moj sin, pitao je on. A oni su rekli Causu: 'Ti si mozda bogat covek... ali smo mi ipak ubili tvog sina'."

Njegov sin, Arijan, usmrcen je zajedno sa jos 10 drugih muskaraca, nekoliko minuta pre nego sto se njegov otac vratio. Caus Lusi je poslednji put vidjen ziv sa Nebojsom Minicem, komandantom jedinice Munja.

Sledeceg dana Ajsa Lusi pronalazi zgrceno telo svoga muza u poljskom WC-u.

"Lezao je licem okrenutim ka zemlji, a krvi je bilo posvuda. Bilo je tesko videti… Bilo je tako puno muva. Uboden je nozem u vrat, a ruka mu je bilo skoro odsecena. Mislim da su to uradili da bi ukrali njegov sat. Zatim sam vrisnula i rekla: "Cause... nema muskaraca u kuci  sada kada i tebe nema... gde je nas sin? Bez tebe... nema naseg doma".

Nastavak: "Njeno lice me progoni"
   
 
VRH STRANE NASLOVNA STRANA