Masakr | Istraga | Krvava istorija | Imena i lica | Udar Munje | Iz zatvora u rat
"Njeno lice me progoni" | Pravda za sve? | "Pravda nam je neophodna kao sto lek potreban rani"


Udar Munje

Na osnovu svedocenja osmorice srpskih boraca koji su bili u Cuski ili su znali za napad, masakr pocinjen 14. maja je bio delo nekih od srpskih najelitnijih policijskih, vojnih i milicijskih jedinica – trupa koje su tesno povezane sa visokim Milosevicevim generalima. Takodje su bile prisutne milicijske bande koje su obicno koriscene kao trupe za stvaranje soka i panike medju Albancima. Sledece srpske jedinice su bile u Cuski:

- Frenkijevci, jedinica komandosa koja je ime dobila po zapovedniku Frenkiju Simatovicu, jednom od Milosevicevih najozloglasenijih pomocnika koji je reputaciju stekao u bosanskom ratu.

- OPG, ili Operativna grupa, elitna jedinica srpske policije koja sebe ponosno naziva "Maglom" jer navodno ne ostavlja nikakve tragove. OPG je navodno bio pod direktnom komandom visokih oficira MUP-a Srbije, ukljucujuci generale Sretena Lukica i Obrada Stevanovica. Borci su nam rekli da je OPG odgovoran za raniji napad na selo Racak koji je izazvao medjunarodnu osudu i podstakao pokretanje istrage Haskog tribunala.

- Anti-teroristicka jedinica jugoslovenske Trece armije koja je navodno bila pod direktnom komandom komandanta Trece armije.

- Milicijska grupa Munja.

 
  Srecko Popovic (drugi sleva) i Slavica Kastrotovic (treci sleva) u kamuflaznoj uniformi sa neidentifikovanim licima.

Munja je bila neobicna mesavina policajaca, kriminalaca i samozvanih patriota koji su postali poznati po svojim surovim napadima na OVK i albanske civile. Jedan od 17 srpskih boraca koje srecemo u Crnoj Gori je Branko, zdepast, sredovecni veteran milicijske jedinice Munja. Branko nam kaze da je odrastao u Peci i pridruzio se Munji tri meseca pre nego sto su zapoceli vazdusni napadi NATO-a.

"Receno mi je kada sam pristupio jedinici da ce nas zadatak biti etnicko ciscenje – proterivanje ljudi iz njihovih domova," kaze Branko. "Imali smo i drugih zaduzenja takodje. Hapsili smo uglavnom albanske lidere eliminisuci one koji su podrzavali ideju o nezavisnom Kosovu. Ne samo vodje OVK, vec i uticajne Albance, intelektualce."

Srpske vlasti su dugo poricale bilo kakvu povezanost sa milicijskim jedinicama poput Munje. Medjutim, srpski borci sa kojima smo razgovarali tvrde da su milicijske jedinice – ukljucujuci Munju – bile specijalne jedinice pod kontrolom vojske i policije. Zaista, jedan od najpoznatijih pripadnika Munje i covek od koga su svi najvise plasili je zapravo bio pripadnik srpske policije. Njegovo ime je Vidomir Salipur. Poginuo je u jednoj zasedi OVK u aprilu 1999. godine, a njegova sahrana je predstavljala jedan od glavnih dogadjaja u Peci. Cak se i citulji pominje njegova veza sa Munjom. Ipak, uprkos njegovoj ozloglasenosti, Salipurova citulja je postavljena na zvanicnom veb sajtu srpskog ministarstva unutrasnjih poslova, u segmentu posvecenom poginulim policajcima.

Prema vecini svedocenja, smrcu policajca Salipura, odred Munja je potpao pod kontrolu osudjivanog prestupnika Nebojse Minica. Takve osobe su nasle svoj smisao u ratu koji je Slobodan Milosevic vodio na Kosovu.  Kriminalci i policajci su se borili rame uz rame. Minic je bio policajac star 36 godina sa nadimkom “Mrtvi”, i za njega kazu da je imao istetoviran les na grudima.

Branko, nekadasnji pripadnik odreda Munja, kaze da je Minic ubio na desetine Albanaca u regionu Peci i samom gradu. "Od pocetka je bio ekstreman. Oduvek je bio na prvoj liniji, na samoj ivici. Bio je pun mrznje prema Albancima. Nekada je sa njima ucestvovao u kriminalnim radnjama, a onda su ga oni prevarili. Zudeo je za osvetom. Ubijao bi citave porodice – majke, bracu, sestre...tek tako... "

 
  Vidomir Salipur (u sredini, stoji) i Nebojsa Minic (desno, stoji) sa pripadnicima srpske milicije i zaplenjenom albanskom zastavom.

Nekoliko svedoka je identifikovalo Nebojsu Minica kao jednog od komandanata napada na Cusku 14.maja. Sa Minicem je bio i zdepasti covek sa fotografija – Burdus, cije je pravo ime Srecko Popovic. Jos jedan clan Munje, Petar, kaze da su Minic i Popovic bili komandanti na terenu u Cuski. Ali, Petar insistira na tome da su planovi akcije i lista za likvidaciju stigli od visih oficirskih instanci vojske i policije koji su rukovodili operacijom.

"Komandiri policije su nam dali spiskove onih Albanaca koji su lojalni OVK ili koji su sa njima bili povezani", kaze Petar. "Cilj je bio da se ocisti selo. Dobili smo naredbu da razdvojimo zene i decu od muskaraca."

Nekoliko boraca kaze da je napad na Cusku bio isplaniran na sastanku komandanata vojske i policije u Peci 11.maja. Dnevnik aktivnosti jugoslovenske vojske, koje je potpisao regionalni komandant – pukovnik po cinu – po svemu sudeci potvrdjuje da je pojacanje u ljudstvu poslato u Cusku tri dana pre napada. American RadioWorks je dobio kopiju uredbe, koju je potpisao jedan potpukovnik Vojske Jugoslavije, kojom se nalaze uvodjenje ratnog zakona u Peci i susednim oblastima krajem marta. Uredbom je ustanovljen nadlezni krizni savet koji je vojsci dao sva ovlascenja u regionu, ukljucujuci oblast u kome se nalazi selo Cuska. Ovi dokumenti, kao i izjave srpskih boraca sa kojima smo razgovarali, negiraju tvrdnje Vojske Jugoslavije da njene jedinice nisu bile umesane u napade na civile.

Prema srpskim policijskim izvorima, spiskovi za likvidaciju su stizali od lokalnih komandanata vojske i policije kao i visokih instanci u lancu komandovanja. Jedan pripadnik elitne jedinice srpske policije rekao nam je da su preko njega isla i detaljna naredjenja za hapsenja i deportacije, i to direktno komandirima policije i miliciji na zapadu Kosova, ukljucujuci jedinicu Munja. On takodje kaze da su naredjenja stizala iz Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije, iz Beograda.

"Naredjenje da se Albanci proteraju stiglo je iz Beograda, od samog vrha", kaze ovaj oficir. "Nas prvi cilj su bile oblasti gde je OVK imala svoje pristalice, kao sto je Pec."

Ali, ovaj policajac takodje kaze da ono sto je pocelo kao, za njega, legitimna bitka protiv albanskih terorista – OVK – brzo pretvorilo u totalni rat protiv albanskih civila. Bio je to rat gde se svaki fizicki sposoban Albanac smatra potencijalnim teroristom.

"Kada su poceli vazdusni napadi," kaze ovaj oficir, "stvari su postale jos gore. Postajali smo u sve vecoj meri zavisni od milicija i specijalnih jedinica, posto nasi regruti i rezervisti nisu obavljali posao. Sve se preokrenulo. I ja, policajac, morao sam da radim sa kriminalcima koje bi trebalo uhapsiti."

Nastavak: Iz zatvora u rat
   
 
VRH STRANE NASLOVNA STRANA